Asturias

Мигел Анхел Астуријас

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мигел Анхел Астуријас
Споменик Мигела Анхела Астуријаса
Информације
Датум рођења	10. октобар 1899.
Место рођења	Гватемала (Гватемала)
Датум смрти	9. јун 1974.
Место смрти	Мадрид (Шпанија)
Дела
Награде	Нобелова награда за књижевност
Потпис

Мигел Анхел Астуријас (шп. Miguel Angel Asturias; Гватемала, 10. октобар 1899 — Мадрид, 9. јун 1974) је гватемалски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1967. године.

Романописац и приповедач магичног реализма, био је под утицајем надреализма. Међутим, убрзо показује велико интересовање за индијанску митологију, сопствену домовину, живот сељака под колонијалним јармом, што се може видети још у самим насловима његових дела.

Биографија[уреди]

Студирао је на Сорбони, у Паризу, старе религије америчког континента. Под утицајем тих студија, као и сопствених истраживања Попол Вухa (шп. Popol Vuh), свете књига Маја Киче, 1930. године написао је Гватемалске легенде (шп. Leyendas de Guatemala), дело које реконструише живот и културу Маја.

Рођен је у доба диктатуре Естраде Кабрере (шп. Estrada Cabrera), у чије време у Гватемалу долази компанија Јунајтед фрут компани (енгл. United Fruit Company). Био је сведок прогона, чак и у сопственој породици, што је оставило дубок и неизбрисив траг који се огледа од самог почетка његове књижевне каријере у аверзији према апсолутној моћи. У току свог првог боравка у Паризу, почиње да пише роман Господин председник (енгл. El señor presidente) на основу једне кратке приче под насловом „Политички просјаци“ (шп. Los mendigos políticos) коју никад није објавио и која је била директна алузија на то доба диктатуре.

Када се вратио у Гватемалу, друга диктатура, диктатура Хорхеа Убика (шп. Jorge Ubico) утиче на Астуријасово књижевно дело које је једно време искључиво лирске природе. Из тог периода су „Емуло Липолидон“ шп. Emulo Lipolidón; 1935), „Сонети“ (шп. Sonetos; 1937), и други.

Одлази у Мексико, где коначно 1946. године објављује роман „Господин председник“, оштар напад на све врсте америчких „каудиљизама“.

Одлази у Буенос Ајрес где започиње дипломатску каријеру. Године 1951. објављује Јак ветар (шп. Viento fuerte), први роман у „Трилогији банана“ (шп. trilogía bananera), романима у којима обрађује беспоштедну експлоатацију Индијанаца и гватемалских природних богатстава компаније Јунајтид Фрутс. Следеће године објављује роман Људи од кукуруза (шп. Hombres de maíz) (1952.). Други део трилогије, Зелени папа, објављен је 1954. године. Године 1960. објављује и трећи део ове трилогије, „Очи покојника“ (шп. Los ojos de los enterrados).

Доласком на власт пуковника Хакоба Арбенса долази до политичке промене у Гватемали. Пуковник национализује земљу која је припадала северноамеричкој компанији Јунајтид Фрутс. Међутим, Арбенс ће убрзо бити збачен с власти о чему ће Астуријас писати у „Викенду у Гватемали“ (шп. Week-end en Guatemala; 1956).

Следе године изгнанства од којих неке проводи у Буенос Ајресу радећи као новинар. После рехабилитације 1960. године, радио је у различитим земљама као амбасадор.

Дела[уреди]

Вреди напоменути нека од најважнијих дела Мигела Анхела Астуријаса:

• Гватемалске легенде (шп. Leyendas de Guatemala, 1930.)
• Господин председник (шп. El señor Presidente, 1946.)
• Људи од кукуруза (шп. Hombres de maíz, 1949.)
• Јак ветар (шп. Viento fuerte, 1950.)
• Зелени папа (шп. El Papa verde, 1954.)
• Викенд у Гватемали (шп. Week-end en Guatemala, 1956.)
• Очи покојника (шп. Los ojos de los enterrados, 1960.)
• Нечија мулаткиња шп. Mulata de tal, 1963.)
• Приче и легенде (шп. Cuentos y leyendas, 1965.)
• Огледало Лиде Сал (шп. El espejo de Lida Sal, 1967.)
• Америка, бајка над бајкама (шп. América, fábula de fábulas, 1972.)

Kao što svi znamo, magični realizam, koji je jedna od najuticajnijih književnih pravaca u XX stoljeću, sada je u modi u cijelom svijetu. Gvatemalac, Miguel Angel Asturias, koji je najbolje pokazao svoj talent i uticaj u svoja dva glavna romana - Hombres de Maíz (Ljudi od kukuruza) i El Senor Presidente (Gospodin predsjednik). 

                                                                                           Jidi Majia